Glava V

 

Pravo  intelektualne  svojine  i  poslovanje

 

1.  Uvodne napomene

Patenti, žigovi, autorska dela i ostale duhovne tvorevine predstavljaju često predmet poslovnih odnosa, operacija i aktivnosti, a istovremeno se i kao poseban oblik svojine unose u poslovne organizacije. Raspolaganje i korišćenje ovih prava obezbeđuje ekonomski rast određenog subjekta ali i utiče na nacionalno bogatstvo jedne zemlje. Uspešnost u njihovom plasmanu i upotrebi opredeljuje stepen uspešnosti njihovih vlasnika i nosilaca. Ona su i predmet raznih zlonamernih aktivnosti, kao što su i povod nepoštedne i nepoštene borbe konkurenata, a po nekad i država. Njihova pojava na tržištu često je rezultat dobro kreiranog nastupa, osmišljenog marketinga i odgovarajućih strateških odluka. Prijavljivanje i zaštita ovih prava ne retko su propraćeni strepnjom da će monopolska prava (prava zabrane korišćenja) pripasti nekom drugom (npr. ko je bio brži u registrovanju). Ona su i izvor ponosa, ugleda, slave i bogatstva svojih tvoraca, naročito u zemljama i pravnim sistemima u kojima postoji tradicija njihovog poštovanja. Istovremeno prava intelektualne svojine su i predmet brojnih sudskih sporova zbog kršenja, narušavanja, ometanja, neovlašćenog korišćenja i raspolaganja. Njima se bave i međunarodne organizacije kako bi im se obezbedio odgovarajući međunarodni tretman i pravni režim. Sve u svemu, prava intelektualne svojine predstavljaju izuzetno važnu skupinu prava čiji značaj prelazi granice jednog studija, radne sobe, preduzeća, zemlje.

Samo Pravo intelektualne svojine predstavlja relativno novo pravo, mada su njegovi instituti veoma stari. Kao posebna pravna disciplina ono se razvija krajem XIX veka, a naročito uspešnu etapu ima između dva svetska rata. Ono nije ni danas izgubilo na svom značaju ali mu je razvoj poprimio nove trendove i oblike, pogotovo nastajanjem i primenom informacione tehnologije i Interneta.

U početku ova pravna disciplina razvijala se kao deo trgovačkog ili građanskog prava, da bi zbog svoje osobenosti postala posebna grana prava koja obuhvata pravne norme kojima se reguliše skup duhovnih tvorevina povodom kojih, njihovi tvorci - autori imaju zakonom određena ovlašćenja moralnog i imovinskog karaktera, odnosno to je zajednički naziv za pravo industrijske svojine i autorsko pravo [1] . Pravo industrijske svojine predstavlja skup pravnih normi kojima se regulišu, po pravilu, tri grupe pojava i odnosa u društvu vezanih za pronalazaštvo, znake razlikovanja i suzbijanje nelojalne utakmice, dok autorsko pravo obuhvata pravne norme kojima se regulišu odnosi u vezi sa stvaranjem i korišćenjem intelektualnih tvorevina iz oblasti književnosti, nauke i umetnosti.

Prihvatajući shvatanja [2] drugih autora i ne ulazeći u rasprave koje se vode oko detaljnijih određenja, prirode i raznih teorija koje su se pojavljivale i još uvek se pojavljuju može se konstatovati da Pravo intelektualne svojine obuhvata 1) Pravo industrijske svojine i 2) Autorsko pravo.

 


 

[1]     Besarović V., Pravo industrijske svojine i autorsko pravo, Beograd, NIO Poslovna politika, 1984., str. 20.

[2]     Besarović V., op. cit., str. 13.